RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Привреда

Привреду Области карактеришу развијена металска индустрија, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство. Развијен је сектор финансијских услуга, транзитног туризма и занатства. У металској индустрији најзначајнији су полупроизводи од бакра и алуминијума и производи наменске индустрије. У грађевинарству су заступљене све делатности од високоградње, нискоградње до завршних занатских производа.

У погледу техничко-технолошког нивоа привреде, Златиборска област је врло карактеристична. Учешће делатности са ниском технологијом је 20,1%, док тај проценат на нивоу Републике износи 36,4%. Учешће делатности са средњом технологијом је 57,1% (у Републици 45,4%), а са високом 22,8% (у Републици 18,3%). Привреда Златиборске области је извозно оријентисана и у спољнотрговинском промету бележи суфицит. У извозу доминирају производи прераде обојених метала (алуминијум и бакар), воће, производи наменске индустрије (војна и спортска муниција) и готови текстилни производи. У погледу учешћа МСП сектора, Златиборска област спада у групу области са средњим учешћем, а општина Чајетина спада у групу општина са динамичним развојем овог сектора. Ово привреди Златиборске области даје могућност унапређења опште конкурентске способности. Према подацима Републичког завода за статистику, међу најуспешнијим и најрентабилнијим предузећима – носиоцима развоја Републике, налазе се три пословна система из Области („ТЦК“ а.д, Косјерић, „Јединство“ а.д., Ужице и „Путеви“ а.д., Ужице).

У периоду после Другог светског рата дошло је до наглог развоја индустрије, тако да је данас водећа делатност у привреди индустрија. Најзначајније индустријске гране су: обојена металургија, металска индустрија, производња саобраћајних средстава, текстилна индустрија, производња електричне енергије, дрвопрерађивачка индустрија, индустрија грађевинског материјала и грађевинска оператива, хемијска индустрија, прехрамбена индустрија, индустрија коже и обуће, графичка индустрија и друге индустријске гране које запошљавају око 75.000 радника.

Након девет транзиционих година индустрија је и даље водећа привредна делатност.  У структури новостворене вредности  (БДВ) нефинансијског сектора индустрија и грађевинарство учествују са чак 80%, услуге са 17,8% и пољопривреда са 2%. У прерађивачкој индустрији у 2009. је у 789  предузећа запослено нешто више од 15.000 радника, што је  55% укупно запослених у привреди Златиборске области.

У структури прерађивачке индустрије највише запошљава металска индустрија  (основни метали и метални производи) 23,8%, текстилна индустрија (текстилна предива и тканине и одевни предмети и крзно) 19,6%, моторна возила и приколице 12,9% и прехрамбена индустрија 10,8%. Највећу новостворену вредност ствара  металска индустрија 25,3%, индустрија неметала 21,4% и прехрамбена индустрија 10,6%. Чак 52,1% укупне добити прерађивачке индустрије је у индустрији неметала и 11% у прехрамбеној индустрији, док највеће губитке праве прехрамбена индустрија 43,1%, индустрија намештаја 12,5% и машине и уређаји 11,4%.

Графикон 1: Економска снага општина у Златиборској области 2009.



Извор: АПР 2009.

Обим спољнотрговинске размене Региона је у 2008. години достигао ниво од 1.218 милиона USD, што у односу на исти период претходне године чини повећање од 8.5%. Стопа раста извоза је далеко изнад стопе раста увоза тако да је позитиван салдо у овом периоду износио 121 милион USD, што чини повећање од 212% у односу на исти период 2007. године. Доминантно место у структури спољнотрговинске размене има град Ужице чије је учешће 71% укупне размене Региона са иностранством. Значајно место заузимају општине Ариље и Пожега. Општине Косјерић, Нова Варош и Прибој имале су негативан спољнотрговински салдо.

Предузећа са подручја Региона највише су извозила у Немачку, Италију, Црну Гору, Словенију и БиХ (60% укупног извоза) и са овим земљама је остварен значајан суфицит у размени (290.5 милиона USD). Највише робе је увезено из Руске федерације и Бугарске (48% укупног увоза), а с обзиром да је извоз у ове земље занемарљив, у размени са овим земљама, у 2008. години имали смо, преко 248 милиона долара дефицита.

Земље Европске уније и Републике бивше СФРЈ су најзначајнији партнери у извозу ( 86% извоза), а земље у транзицији Централне и Источне Европе и земље ЕУ у увозу (79% увоза).

Са земљама ЕУ је у овом периоду остварен суфицит у размени у износу од 277 милиона USD, а са земљама бивше СФРЈ 84 милиона USD, док је са земљама у транзицији Централне и Источне Европе остварен дефицит у размени од 250 милиона USD.

Табела 14: Покривеност увоза извозом (у %)

2006. 2007. 2008. 2009.
Република
Србија
48,8 47,6 47,9 53,4
100,0 100,0 100,0 100,0
Златиборска
област
224,9 231,8 252,3 249,4

Извор: РЗС 2009.

Избор из конкурса

Јавни позив за учешће у програму промоције извоза

Кроз Програм промоције извоза, Развојна агенција Србије (у даљем тексту: РАС) обезбеђује институционалну подршку микро, малим и средњим предузећима, предузетницима, који су извозно оријентисани и који желе да повећају обим своје спољнотрговинске размене. Програмом су обухваћене активности које се односе на излазак привредних субјеката на нова тржишта, на повећање извозне конкурентности, односно повећање вредности извоза и броја извозника кроз организацију сајамских наступа у иностранству и компанијских мисија на секторском принципу. Програм се састоји из 2 компоненте.

 

Избор из вести

DAFF агрибизнис обука

DAFF агрибизнис обука намењена је младима до 30 година старости, одржава се у Рашком, Златиборском и Подунавском округу, и укључује следеће теме: одржива пољопривреда а посебно органски узгој, о предузетништву и особинама предузетника/ца, израда бизнис плана, презентација пословне идеје, регистрација посла, о мотивацији, доношењу одлука, преговарању, о фондовима и субвенцијама, о умрежавању, брендирању и стандардима у производњи.
 

Тренутна посета

Имамо 75 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област Привреда